О књизи: година / - Слушај, душо, имаш мале шансе да преживиш", каже Схере Кхан, његови прсти су још увек на мом врату, ја Тресем се, покушавам да удахнем што више ваздуха. „Пусти ме“, писнем. „Све је у твојим рукама, бићеш послушна девојка“, његово лице се приближава мом, „и моћи ћеш да живиш још мало.“ Прсти ми се отварају, падам на под, десном руком додирујући грло које је било само у гвозденом шкрипцу. "А ако не послушаш, мораћеш да се носиш са тим лоше, душо." Гледам га с мржњом. Како се човек могао толико преварити у човеку? Мада, он уопште није личност... „Сад се весели, млада млада“, смешка се. - Ипак имамо свадбу..